KORISNA POVRŠINA

Korisna površina stana

Vrlo često, bilo da prodajete ili kupujete stan površina stana je kamen spoticanja. U ovom tekstu pokušaćemo da vam na laički način  objasnimo kako se računa neto površina stana ali i kako se računa cena stana ako je izražena po metru kvadratnom.

Kupovina stana u starogradnji

Sigurnost pravnog prometa u velikoj meri zavisi od potpunih i tačnih podataka o nepokretnostima i pravima na njima registrovanih u katastru nepokretnosti. Cena stana, lokacija, struktura i površina stana najčešći su parametri sa kojima se ulazi u proceduru kupovine stana. Cena, lokacija i struktura izabranog stana su vidljivi već u prvom koraku, međutim u pogledu površine stana mogu postojati značajne nedoumice. Katastar nepokretnosti je javna knjiga koja predstavlja osnovnu evidenciju o nepokretnostima, kao i podatke o pravima i nosiocima prava na nepokretnostima, odnosno teretima i ograničenjima. Veoma je važno da kao kupac, prodavac ili vlasnik stana znate tačnu korisnu površinu stana i da je ona upisana u listu nepokretnosti.

U svakom trenutku, sva zainteresovana lica mogu ostvariti javni uvid u elektronski katastar nepokretnosti (eKatastar nepokretnosti na sajtu http://katastar.rgz.gov.rs) i proveriti kakav status ima njihova ili neka druga nekretnina za koju znaju tačan naziv ulice i kućni broj, ili broj katastarske parcele. Kako bi se proverio status određenog stana u konkretnoj stambenoj zgradi, treba pogledati posebne delove izabranog objekta i pronaći određeni broj stana (svaki stan u objektu je označen kao njegov poseban deo).

Neupisana korisna površina stana za kreditnog kupca može predstavljati problem, pre svega zbog verovatnoće da banka neće odobriti kredit za kupovinu tog stana.

Bilo da ste kupac ili prodavac nekretnine, sigurno ste puno puta čuli komentare da je određena nekretnina uknjižena opisno. Uz taj termin uvek se povezuje i zabrinuti ton onoga ko ga izgovara, pa ste definitivno zaključili da je reč o svojevrsnom problemu sa kojim ne želite da se hvatate u koštac. Ako se pitate šta je u tom slučaju problematično i da li je taj problem rešiv, mi vam otkrivamo šta znači opisno uknjižena nekretnina i da li takvu nekretninu možete prodavati, odnosno kupiti bez rizika, kao i koji su to koraci koje treba preduzeti u tom slučaju.

Kada pronađete konkretnu nekretninu, uz nju stoji korisna površina na koju je ta nekretnina upisana. Za sve nekretnine uz koje je naveden određeni broj kvadrata kažemo da su uknjižene na kvadraturu. Međutim, ukoliko uz konkretnu nekretninu stoji da ima 0 m2, to je znak da je ona uknjižena opisno.

Površinu stana čini zbir podne površine zatvorenih i otvorenih površina uz primenu odgovarajućeg koeficijenta za obračun. Otvorene površine su lođe, balkoni, terase, verande. I zatvorene i otvorene površine izražavaju se u kvadratnim metrima sa dva decimalna mesta, a mere se između finalno obrađenih površina zidova. Ukoliko se merene površine uzimaju između neobrađenih površina zidova onda se tako izračunate moraju umanjiti za tri odsto.

Prilikom utvrđivanja površine stana u potkrovlju osnovno pravilo je da kvadrati čija je visina ispod 1.6 m ne predstavlja korisnu površinu. Kod ovog tipa stanova kvadratura se računa tako što se površina stana merena u visini poda množi sa koeficijentom 0.6. Rezultat predstavlja kvadraturu kojom se trguje, a ta površina se naziva još i ’’redukovanom’’. Naravno da prilikom kupovine treba računati i na nezadovoljstvo prodavaca ovom računicom i potrebu da se ovo pravilo malo zaobiđe ili bar nešto slobodnije tumači.

Zbog različitih propisa koji su se menjali 1966., 1995 i 2002. godine korisna površina stana u starogradnji je prilikom upisa u katastru nepokretnosti računata na različite načine. Poslednji standard koji se primenjuje za obračun površine objekata u oblasti visokogradnje datira iz perioda 2002. godine JUS U.C2.100:2002, preimenovan u SRPS.U.C2.100:2002.

Korisna površina stana

Vrlo često, bilo da prodajete ili kupujete stan površina stana je kamen spoticanja. U ovom tekstu pokušaćemo da vam na laički način  objasnimo kako se računa neto površina stana ali i kako se računa cena stana ako je izražena po metru kvadratnom.

Kupovina stana u starogradnji

Sigurnost pravnog prometa u velikoj meri zavisi od potpunih i tačnih podataka o nepokretnostima i pravima na njima registrovanih u katastru nepokretnosti. Cena stana, lokacija, struktura i površina stana najčešći su parametri sa kojima se ulazi u proceduru kupovine stana. Cena, lokacija i struktura izabranog stana su vidljivi već u prvom koraku, međutim u pogledu površine stana mogu postojati značajne nedoumice. Katastar nepokretnosti je javna knjiga koja predstavlja osnovnu evidenciju o nepokretnostima, kao i podatke o pravima i nosiocima prava na nepokretnostima, odnosno teretima i ograničenjima. Veoma je važno da kao kupac, prodavac ili vlasnik stana znate tačnu korisnu površinu stana i da je ona upisana u listu nepokretnosti.

U svakom trenutku, sva zainteresovana lica mogu ostvariti javni uvid u elektronski katastar nepokretnosti (eKatastar nepokretnosti na sajtu http://katastar.rgz.gov.rs) i proveriti kakav status ima njihova ili neka druga nekretnina za koju znaju tačan naziv ulice i kućni broj, ili broj katastarske parcele. Kako bi se proverio status određenog stana u konkretnoj stambenoj zgradi, treba pogledati posebne delove izabranog objekta i pronaći određeni broj stana (svaki stan u objektu je označen kao njegov poseban deo).

Neupisana korisna površina stana za kreditnog kupca može predstavljati problem, pre svega zbog verovatnoće da banka neće odobriti kredit za kupovinu tog stana.

Bilo da ste kupac ili prodavac nekretnine, sigurno ste puno puta čuli komentare da je određena nekretnina uknjižena opisno. Uz taj termin uvek se povezuje i zabrinuti ton onoga ko ga izgovara, pa ste definitivno zaključili da je reč o svojevrsnom problemu sa kojim ne želite da se hvatate u koštac. Ako se pitate šta je u tom slučaju problematično i da li je taj problem rešiv, mi vam otkrivamo šta znači opisno uknjižena nekretnina i da li takvu nekretninu možete prodavati, odnosno kupiti bez rizika, kao i koji su to koraci koje treba preduzeti u tom slučaju.

Kada pronađete konkretnu nekretninu, uz nju stoji korisna površina na koju je ta nekretnina upisana. Za sve nekretnine uz koje je naveden određeni broj kvadrata kažemo da su uknjižene na kvadraturu. Međutim, ukoliko uz konkretnu nekretninu stoji da ima 0 m2, to je znak da je ona uknjižena opisno.

Površinu stana čini zbir podne površine zatvorenih i otvorenih površina uz primenu odgovarajućeg koeficijenta za obračun. Otvorene površine su lođe, balkoni, terase, verande. I zatvorene i otvorene površine izražavaju se u kvadratnim metrima sa dva decimalna mesta, a mere se između finalno obrađenih površina zidova. Ukoliko se merene površine uzimaju između neobrađenih površina zidova onda se tako izračunate moraju umanjiti za tri odsto.

Prilikom utvrđivanja površine stana u potkrovlju osnovno pravilo je da kvadrati čija je visina ispod 1.6 m ne predstavlja korisnu površinu. Kod ovog tipa stanova kvadratura se računa tako što se površina stana merena u visini poda množi sa koeficijentom 0.6. Rezultat predstavlja kvadraturu kojom se trguje, a ta površina se naziva još i ’’redukovanom’’. Naravno da prilikom kupovine treba računati i na nezadovoljstvo prodavaca ovom računicom i potrebu da se ovo pravilo malo zaobiđe ili bar nešto slobodnije tumači.

Zbog različitih propisa koji su se menjali 1966., 1995 i 2002. godine korisna površina stana u starogradnji je prilikom upisa u katastru nepokretnosti računata na različite načine. Poslednji standard koji se primenjuje za obračun površine objekata u oblasti visokogradnje datira iz perioda 2002. godine JUS U.C2.100:2002, preimenovan u SRPS.U.C2.100:2002.